Kvalitativna svojstva planiranja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Fakultet za bezbjednost i zaštitu


Увод
Познато је да испред сваког људског рада постоји унапред постављени циљ – план, као представа очекиваних учинака. Без плана нема сврсисходног и ефективног дјеловања.
Планирање је мисаони и стваралачки процес чији је смисао избор циља најповољније варијанте рјешења, односно, остварења тог циља.
То говори у прилог значаја планирања и у обављању унутрашњих послва, јер оно битно опредјељује успјешност остваривања сваке конкректне акције. Одређени задатак се може извршити на више начина, али неопходно је наћи најоптималнији. Услов за то је правилно предвиђање, доношење одговарајуће одлуке и израда плана.
Процес планирања не своди се само на фазу израде плана, већ, као мисаоно-стваралачки процес, представља, у ствари, конструисање (моделирање) неке акције у мислима прије негошто се приступи њеној реализацији, те прецизно квантифицирање одлуке: ко, шта, када, како и са којим методама и радњом треба нешто у конкретном задатку да уради.
Планове организације израђује (утврђује) руководство организације али и руководство има план по коме остварује своју дјелатност. План организације је, уствари, програм (извор задатака) за план руководства организације, а план руководства је саставни дио плана организације.
Наглашава се, дакле, да је планирање дјелатност руководиоца (руководства), а планирање рада руководства у функцији остваривања цињева (задатака) организације као у осталом и читав процес руковођења.
Функција планрања се остварује обављањем одређених послова руководства који се могу сврстати у три међусобно повезане и сукцесивне фазе и то:
Предвиђање
Одлучивање
Израда планова
Предвиђање као фаза дјелатности планирања, предвиђање се остварује ради што адекватнијег планирања, односно остваривања циља, рјешавања конкретних радних проблема и њихоог исхода.
Суштински задатак предвиђања је сагледавање тенденције развоја некепојаве у будућности, а тиме и избор рационалних путева и акција за остваривање постављеног циља.
Одлучивање представља фазу процеса планирања у коме старјешина, на основу вариати рјешења проблема, изналази најоптималније рјешење. То не значи да се бира једно од рјешења. Може и то, али најчешће одлука садржи композицијуелемената виш рјешења.
Израда планова представља фазу дјелатности планирања и обухвата активности на оформљењу посебног документа тј. плана. Планови могу бити: текстуални, табеларни графички, дијаграмски, и комбиновани.
ПЛАНИРАЊЕ РАДА
Процес планирања
Планирање је мисаона конструкција неке активности прије њеног извођења. Процес планирања почиње израдом плана којим се регулише однос између организације ињеног окружења. Кад би будућност била извјесна релативно лако би било моделирати план, али у стварности постоје многи факторикоји престављају препреке за остваривање жељеног циља. Постоји много радова писаних на тему процеса или модела планирања. Међу ауторима не постоји јединство становиште о овом питању, али ни суштинске разлике осим у концептуалним неслагањима. Сам процес планирања се састоји из четири оснвне фазе:
Формулисања еконимске мисије у смислу анализе екстерног и интерног окружења и формулисања одговарајућег сета циљева.
Формулисања конкурентске стратегије у смислу тражења начина за остваривање потављених циљева кроз правилну комбинацију производа и тржишта.
Специфицирање програма акције што укључује тражење најефикаснијих начина за имплементацију формулисане стратегије. Под тим с подразумљева дефинисање временско терминирање свих активности и догађаја који морају допринјети остваривању постављених циљева.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]